Далеке 1982. године, на самој обали Дунава, изграђен је Дечји вртић назван “Ласта”. На површини од 222 метара квадратних, смештене су 2 радне собе за две васпитне групе и пратећи 
простор. Након тога уследиле су припреме и оснивање предшколске установе као и почетак њеног рада. Дечји вртић је 15. фебруара 1983. уписан у судски регистар код Окружног привредног суда у Пожаревцу, а већ 24. фебруара исте године, почео је са радом. Под будним оком прве директорке, учитељице Љиљане Зарић, Вртић је започео делатност васпитања, образовања, неге и заштите деце предшколског узраста.
Тог 24. фебруара 1983. године, васпитачица Весна Зарић, дочекала је прву генерацију деце у нашем Вртићу. Од тог дана се овим простором свакодневно ори дечји смех и граја.
У септембру те 1983. Дечји вртић је већ имао 60-так уписане деце у две васпитне групе полудневног и целодневног боравка. Поред директорке Љиљане Зарић и васпитачице Весне Зарић, о деци су бринуле још и васпитачице Љубица Џигурски и Љубица Лолић. Убрзо по почетку рада, Дечјем вртићу припојене су и предшколске групе у насељима Браничево, Клење, Шувајић и Кудреш које су до тада радиле у оквиру школа. Заједно са бројем деце растао је и углед и значај Вртића. Квалитетом рада достигнуте су установе које су иза себе оставиле многе године постојања и искуства. Међутим, због потребе рационализације друштвених делатности, Скупштина општине Голубац доноси одлуку о укидању Дечјег вртића “Ласта” и његовом припајању Основној школи “Бранко Радичевић”. Тако је дошло до застоја у напретку рада са децом предшколског узраста а трајало је готово читаву деценију. Године 1996. Министарство за рад , борачка и социјална питања, преко Ресора за друштвену бригу о деци а на челу са саветником министра, Загорком Јанковић, наложило је Скупштини општине Голубац да донесе одлуку о: оснивању предшколске установе, мрежи објеката за децу, именовању директора предшколске установе, образовању Управног и Надзорног одбора, цени услуга и регресној скали. Након две ургенције Министарства, Скупштина општине Голубац 29. Априла 1997. године доноси одлуку о оснивању “Установе за децу предшколског узраста Ласта” и за њеног директора именује Весну Мијатовић, првог васпитача од оснивања Вртића. Требало је кренути од почетка – поправити и надокнадити све што је било изложено деценијском пропадању и обезбедити средства за рад. Објекат је био оронуо, од средстава за рад располагало се крпеним луткама и лоптама које су шили васпитачи и родитељи, ограда је порушена а клацкалице, љуљашке и пењалице иструлеле. Упорношћу и залагањем колектива и уз велику помоћ локалне средине, родитеља, спонзора и донатора већ за неколико година побољшава се материјално – техничка основа и услови за боравак деце а самим тим и интересовање родитеља за услуге Установе. Просторни капацитети тада не задовољавају нарасле потербе за уписом деце. Локална заједница је имала слуха за ове потребе и помогла је да се 2001. године објекат прошири доградњом 78,9 метара квадратних. На овај начин стекли су се услови за отварање јаслене групе, што је био велики успех за нашу малу Установу, имајући у виду да веће и материјално стабилније Установе родитељима нису пружиле ову могућност. Чињеница да је “бела куга” у значајној мери била присутна у Општини Голубац, није утицала на смањење броја деце у Установи. Напротив, број заинтересованих родитеља који желе да се њихова деца играју, друже, социјализују и уче је растао. У Установу се све чешће уписивао велики број деце из околних насеља, па чак и из насеља суседне општине, тако да су расположиви капацитети увек били попуњени. У скалду са потребама повећава се и број запослених у Установи. Из дана у дан напредак Установе бивао је све очигледнији а њен углед је све више растао. Родитељи су уочили максимално залагање и труд запослених да достигну што бољи квалитет и услове за васпитно – образовни рад. Из тог разлога су и сами давали свој допринос у разним акцијама.
Нажалост, сво улагање у уређивање и побољшање услова рада, 12. априла 2006. године, уништила је поплава. Био је то тежак период у коме се није знало хоће ли се ова зграда уопште сачувати. Међутим упорност директорке, васпитача, родитеља и грађана који су схватали значај ове Установе, уродила је плодом. И онда када је кризни штаб донео одлуку да се Установа препусти таласима Дунава јер нема шансе да се сачува, нико није изгубио наду. Иако је цео град био у опасности, запослени су уз помоћ великог броја суграђана даноноћно чували објекат и сачували га. Сада је поново требало радити на уређењу разрованог дворишта и дезинфекцији како би се стекли санитарни услови за поновни боравак деце. Била је ово још једна наша победа.
Упркос свим отежавајућим околностима Установа је обављала и обавља своје редовне активности и спроводила васпитно – образовни рад на најбољи могући начин. У њој данас ради: директор, 4 вапитача, 2 медицинске сестре – васпитача ( распоређених у 5 васпитних група) и 6 радника помоћног кадра. Отежавајућа околност је што Установа нема на располагању ни стручну ни финансијску службу тако да се директор и васпитачи ослањају на своје снаге, договоре, стручну литературу и размену искустава.
Сваке године васпитачи са децом обележавају Дечју недељу када се рад Установе презентује јавности. Сарадња са Домом здравља огледа се у редовном вршењу превентивне здравстене заштите деце али и пружању стручне подршке родитељима. У сарадњи са Полицијском станицом деца се обучавају за безбедно учешће у саобраћају док је сарадња са Основном школом најобимнија – заједничке хуманирарне акције, приредбе, посете и сл.
Поред добре сарадње са родитељима, школом, Домом здравља, Полицијском станицом и локалном заједницом, Установа свих ових година остварује и добру сарадњу са другим Предшколским установама у околини. У циљу побољшања васпитне праксе васпитачи учествује на различитим стручним сусретима, семинарима и размењује искуства са другим васпитачима.
У погледу материјалне опремљености, Установа данас располаже најсавременијим средствима, како дидактичким тако и средствима информационе технологије што у великој мери доприноси још успешнијој реализацији васпитно – образовног рада. Свака радна соба опремљена је рачунаром и доступним Интернетом што васпитачима пружа могућност стручног усавршавања али и ндивидуализације рада и напредовања деце. Поред тога информационе техологије користе се и за презентацију рада васпитача и деце и боље упознавање са животом у колективу. Установа има отворен Фејсбук профил на коме се редовно износе информације и докази о дешавањима у групама а од недавно је у функцији и овај сајт. Сви заинтересовани се ту могу детаљније упознати са нама.
Ове године Установа је прославила свој 35. рођендан и надамо се да ће их бити још много. Ми смо увек ту јер ово је “једина ласта која се зими не сели на југ”.
